Iskustvo iz Nentaketa

nature-sunset-water-clouds

U potrazi za avanturom i željom da zaradim novac koji bi mi pokrio troškove školovanja, odlučio sam da prošle godine probam da nađem posao u Americi. U jesen sam predao potrebne dokumente jednoj od agencija koja se bavi tim, kako bih naredno leto imao posao u Americi, a i putovao preko istog programa.

Bez mnogo znanja o samom programu i celom procesu, raspitivao sam se kod onih koji su to sve vec prosli, kako ne bih pravio iste greške.  Agenciji sam platio oko $500, plus SEVIS, osiguranje i oko $140 za vizu. Pored svega, trebalo je naći posao, smeštaj i platiti povratnu kartu. Agencija je nudila poslove, ali to je koštalo još dodatnih $400, što je za mene bilo bilo nezamislivo. Od januara do marta sam, preko interneta, bezuspešno pokušavao da nađem posao u Americi. Poslodavac treba da popuni formular za poslovnu ponudu (job offer), ipak, većina njih nije bila voljna da kroz ceo proces ide preko interneta. Vreme je izmicalo, a izgledi da cu naći posao sam su bili sve manji. Krajem marta, ipak dobijem mejl sa poslovnom ponudom za mene i mog brata, iz jednog restorana u Nentaketu (Nantucket)  u državi Masačusets (MA). Malo ostrvo, južno od Bostona, poznato po tome sto tu letuju političari, biznismeni i slavne ličnosti.

Ukoliko poslodavac ne obezbeđuje smeštaj, jako je teško naći posao u Americi preko sajtova.

Jako je teško naći posao u Americi preko sajtova, a smeštaj još teže. Spas je u upoznavanju studenata koji su tamo bili. Hvala Bogu, ima ih dosta. Uz pomoć druga iz Makedonije, koji je već bio na ostrvu, uspeo sam da nađem smeštaj. Nije bilo ništa posebno, ali nije moglo ni da se bira. Smeštaj je koštao 150 dolara sedmično, što je za Nantaket pristojna cena – za one koji uspeju da nađu smeštaj uopšte.

Sredinom maja smo letom preko Rima stigli u Boston. Odatle nam je trebalo jos dva sata autobusom i dva sata brodom da stignemo na ostrvo. Sve građevine u Nentaketu su od drveta i u stilu 19. veka. Ostrvo čari lepotama, ali poglede oduzimaju i vile poznatih Amerikanaca i cene koje smrtnici ne mogu da priušte.

Čim smo stigli, prijavili smo se agenciji i izvadili broj socijalnog osiguranja, koji je obavezan. Počeo sam da radim u restoranu u glavnoj ulici kao baser (bus boy/busser). Moje glavne dužnosti su bile da donosim hleb i vodu i sklanjam tanjire sa stolova. Uz to sam, s vremena na vreme, pomagao barmenu ili čak služio hranu. Plata je bila pristojna, $8 plus napojnice, sto je u proseku  $13 po satu.

Odmah mi se svidelo sto su Amerikanci veoma tačni, precizni i što mnogo cene uloženi trud. Imao sam motivaciju, pa mi nije tesko padalo da trčim i radim koliko god je potrebno za posao u Americi. Vremenom su to i menadžeri i vlasnici primetili, tako da sam nakon mesec dana unapređen da radim za barom (kao barbek) i dobio svoje ključeve od restorana. Za nekoga koga poznaju manje od mesec dana, to je bio veliki korak. Iskreno, bili su mnogo dobri ljudi i kolege. Za razliku od mnogih prijatelja, meni odlazak na posao nije bio stresan. Stoga, iz ličnog iskustva tvrdim da su dobre kolege i vlasnici važniji i od samih para. Za uloženi trud sam s vremena na vreme dobijao i po $50 ili $100 dolara preko plate. Vlasnik je govorio da je to zato što sam dobar i pošten čovek. Neopisiv je osećaj kada neko zna da ceni te vrednosti, a Američki poslodavci to svakako znaju.

Zahvaljujući ličnoj motivaciji i dobroj atmosferi u restoranu, nije mi teško padalo da obavljam posao u Americi i po 12 do 18 sati dnevno.  To je bilo na moje lično insistiranje, iako sam imao 40-časovnu radnu nedelju po rasporedu. Rad za barom je dobro plaćen, nikad dosadan, ali i veoma naporan.

Posao u Americi je iscrpljujući, zato sam u proseku uzimao jedan slobodan dan nedeljno. To je bilo dovoljno da se odmorim, odem na plažu, vidim sa prijateljima i obiđem ostrvo. Nentaket ima mnogo toga da ponudi, samo što sve to košta. Poslednjih sedam dana na ostrvu sam iskoristio da se odmorim i osvežim pre povratka kuci.

Nakon sto dana provedenih u Nentaketu i posete Bostonu, vratio sam se u Evropu sa četvorocifrenom sumom na računu, veoma srećan i zadovoljan ljudima koje sam upoznao i stvarima koje sam proživeo. Posao u Americi preko “Work & Travel” programa je veliko iskustvo za koje su potrebni jaki živci, velika motivacija i upornost i spremnost na rizik. Ipak, iskustvo, radne navike i novac za školovanje vrede truda. To leto u SAD je životni trening, velika prilika, a za mnoge i prekretnica u životu.

Kratak pregled
Naslov
Posao u Americi: Iskustvo iz Nentaketa
Opis
U potrazi za avanturom i željom da zaradim novac koji bi mi pokrio troškove školovanja, odlučio sam da prošle godine probam da nađem posao u Americi. U jesen sam predao potrebne dokumente...
Autor
Ime izdavača
amerikanizacija.com
Logo izdavača

Ivan Marković

Želiš nove tekstove na mail?

Odabrani saveti za Work & Travel, studije, praksu, Au Pair i razmenu učenika u Americi.

Comments

  1. Ja planiram da idem na to ostrvo, tj. to mi je prva želja. Idem preko InSpirit-a i imaću intervju sa poslodavcem preko Skype-a. Bila bih sobarica u hotelu na samoj plaži. Pa mi recite šta mislite o tome i da li ima mogućnosti i za drugi posao? Da li je tamo baš dosadno ili onako zlatna sredina?

  2. Da li je neko išao preko agencije GoUSA iz Novog Sada za Work & Travel program? I ne znam kolike su mi šanse, pošto imam 31 god. a kod njih navodno stoji do 35?

  • milanka

    koja je granica u godinama yza redovne studente ...Sta ako si u kasnijim godinama uupisao privatni fakultet...koji su uslovi za studentsku vizu za program work and travel?unapred hvala
    UpVote Reply 0 Upvotes
  • Mladen

    Pozdrav. Interesuje me nesto. Moja devojka je otisla na Aljasku da radi preko wt programa. Da li sada ja kao student, na turisticku vizu mogu da odem na Aljasku takodje i da radim posao na crno? Bilo sta? Ona ima tamo prijateljicu koja je udata, i muz joj je lokalni covek. Da li ima smisla uopste i nadati se da mi oni mogu naci neki posao, ili nema? molim vas za odgovor.
    UpVote Reply 0 Upvotes
  • Ivan Rakic

    Imam 21 godinu iz Srbije sam - Grad Krusevac...imam jako veliki problem oko Zaposlenja zavrsio sam Masinsko elektrotehnicku skolu ( Vozac motornih vozila) nemam ni malo iskustva o radu u drugim drzavama,ali imam jaku zelju i veoma snaznu upornost da nadjem bilo kakav posao u Americi,Nantucket,Los angeles,Boston,Majami,New York,Hollywod,San Francisco...da li ima ovde ljudi koji su vec tamo bili,koji mi mogu pomoci oko zaposlenja ili nekog uputstva gde bih mogao naci bilo kakav posao!..ali od svega toga je najgora stvar,sto sam jos kao decak sa 4 godine ostao bez oba roditelja i rastao uz baku i deku do svoje 17 godine kada je i njih bog odveo od mene,od 2011 godine sam ostao sam na ovom svtu!..bez para bez struje bez porodice bez toplog i neznog zagrljaja!..poceo sam da cistim ulice i zaradjujem za skolovanje znam i sam da nije neka velika skola ali trudio sam se,Engleski jezik slabo znam da govorim i razumem,znam osnovne stvari,ali ni sta vise od toga,poceo sam raditi sa komsijom gradjevinu da bih placao privatne casove Engleskog jezika!..potrebna mi je pomoc da bih preziveo,Snaznu zelju i volju da uspem u zivotu!..svim dobrim ljudima koji su ovo sve procitali zahvaljujem se svima! i ako bi mogli da mi pomognu na bilo koji nacin! hvala!!
    UpVote Reply 0 Upvotes
  • ljubisa

    ivane a za one koji nisu studenti
    UpVote Reply 0 Upvotes
  • Milos

    Zdravo, Imam jedno pitanje... Ja sam isao u USA 2003 god. Work and travel visa tada sam imao 23 god. Kao sto znas visa je na 4+1 mesec ali sam prekoracio taj boravak. Ukupno sam bio 14 meseci u USA. Da li ja mogu ponovo da dobijem visu tj da idem tamo? Unapred hvala.
    UpVote Reply 0 Upvotes
  • Ermin Puric

    Zdravo, Poznaje li neko firmu, agenciju, iz Torringtona, radio bi kao babysitter, vrtlar, vozač, jer sam po struci KV vozač, frizer, keramičar i vatrogasac. Imam 31 godinu, ali život me iškolao kao da živim 51. Hvala lepo, ako neko zna, pisi na ermin.puric@gmail.com
    UpVote Reply 0 Upvotes
  • Branko

    Postovani, svi zainteresovani za rad u Americi sve informacije mogu dobiti slanjem upita na studentadventuresinusa@gmail.com ili pozivom na broj 065/4666946 . Dolaze u obzir kandidati koji su studenti kao i oni koji to nisu. srdacn pozdrav
    UpVote Reply 0 Upvotes
  • asmir asmirnakicevic1979@gmail.com

    iz koraja rs.opstina lopare,zavrsio automehanicar radim na gradevini kao obicni radnik
    UpVote Reply 0 Upvotes
  • Zarko

    Da li je neko išao preko agencije GoUSA iz Novog Sada za Work & Travel program? I ne znam kolike su mi šanse, pošto imam 31 god. a kod njih navodno stoji do 35?
    UpVote Reply 0 Upvotes
  • Dragana

    Ja planiram da idem na to ostrvo, tj. to mi je prva želja. Idem preko InSpirit-a i imaću intervju sa poslodavcem preko Skype-a. Bila bih sobarica u hotelu na samoj plaži. Pa mi recite šta mislite o tome i da li ima mogućnosti i za drugi posao? Da li je tamo baš dosadno ili onako zlatna sredina?
    UpVote Reply 0 Upvotes
7 More Comments